seceri dobri losi fit na klik

Kratka Istorija Šećera

Malo ste duže, nego inače, čekali na ovaj tekst, ali smo danas spremili jednu temu o kojoj se ne piše dovoljno, a veoma je bitna. Šta su to dobri i loši šećeri i šta ih razlikuje i karakteriše?

Čisto da razumete, šećer se do 18. veka ni ne spominje u istorijskim knjigama i kuvarima.

Bio je praktično nepoznat, a uglavnom se za zaslađivanje koristio med ili voće. Međutim ekspanzija proizvodnje šećera je došla u 18. veku sa uspostavljanjem šećernih plantaža u Zapadnoj Indiji i na Amerikama.

I tako je šećer postao globalno dostupan „običnim“ ljudima, a koliko je velika ekspanzija bila, najbolje govori Francuska kuhinja.

Još od Gala, koji su pretci Francuza, dobra hrana je bila neodoljivi deo društvenog života. Pogledajte samo Obelixa.

Sama Francuska kuhinja je doživela svoj procvat za vreme vladavine Luja XIV u 17. veku, kada su raskošna jela postala sredstvo da se uveliča vladar.

Dvor je prvi uveo pravila ponašanja za stolom. Katarina Mediči, sa svitom kuvara iz Italije, je zaslužna za dosta toga.

Nastavilo se sa Napoleonom i njegovim kuvarima, koji su šećer i poslastičarstvo gledali kao na ozbiljnu granu za razvijanje životnog stila, prevashodno iz razloga što je zavisnost od meda za zaslađivanje nestala, a šećer je preuzeo primat.

Photo by Rod Long on Unsplash

Usled Kolumboih otkrića, Evropa je postala snažna i svi mogući začini iz Novog Sveta su dopremani u nju. Prema tome, šećer je došao do nas, i u tom momentu je bio nešto kao so. Prstohvatom se uzimao i stavljao na jela, radi lepšeg ukusa.

Šećerna repa se gaji kao korenski usev, u delovima sveta gde je hladnija klima. Postala je značajan izvor šećera u 19. veku, kada su metode ekstrakcije šećera postali dostupni.

Proizvodnja i trgovina šećerom su izmenili kurs ljudske istorije na više načina, uticali su na formiranje kolonija, ropstva, prelazak na najamni rad, migracije ljudi, ratove između nacija koje su trgovale šećerom u 19. veku, i još mnogo toga.

Šećer je imao uticaj na političku strukturu Novog Sveta, jer u tadašnjem svetu kolonija i razmene dobara, šećer je imao bitnu ulogu i to zbog zavisnosti koju stvara.

Kinesko istraživanje na miševima je dokazalo da posle dve nedelje davanja kokaina, a potom prelaska na beli šećer na dve nedelje, miševi nisu imali potrebu i nisu želeli da se vrate na kokain.

Da, toliko je šećer zavistan.

Idealna zamena za šećer je med, javorov sirup, sirup od agave, kokosov šećer i stevija. Naravno, vodite računa da koistite isključivo one koji su prirodni, bez dodataka i naravno koristite ih u umerenim količinama.

Svetska proizvodnja šećera je 2011. godine bila na nivou od oko 168 miliona tona.

Prosečna osoba konzumira oko 24kg šećera svake godine, što je oko 260 kalorija po osobi dnevno.

Složićete se sa nama da je to veoma mnogo.

Loši Šećeri

1. Prerađeni kristal šećer
2. Dodati šećer (u poslasticama, kolačima)
3. Skriveni šećer

Jedemo više šećera nego ikada ranije. Pre svega, to se dešava jer nismo ni svesni u čemu ga sve ima.

Unos šećera se povećava pogotovo u letnjim danima, kada se konzumiraju razni sokovi i drugi napitci koji imaju „skrivene“ šećere.

Beli šećer je koristam kada treba brzo organizam da se snabde energijom, dobar primer za to su sportisti ili fizički radnici.

Šećeri - Beli Šečer - Dobri i Loši Šećeri - Fit na Klik - Photo by Sharon McCutcheon on Unsplash

Ipak, bolji izvor šećera, za većinu ljudi, je neprerađeni ili minimalno prerađeni šećer, a njega možemo da pronađemo u voću (fruktoza) i u mleku (laktoza).

Pokušajte da koristite deklaracije na namirnicama. Tako ćete pratiti unos šećera lakše.

Na većini namirnica je naznačen sadržaj hranljivih sastojaka, a evo šta je važno kod šećera:

Ukupni ugljeni hidrati – Obuhvataju dijetna vlakna, šećer, voćni šećer i druge vrste šećera. Više o samim ugljenim hidratima možete da pročitate ovde.

Dijetna Vlakna – Ukupan sadržaj vlakana u namirnici, na 100g ili po porciji. Dijetna vlakna su nesvarljivi šećeri, koji će samo proći kroz digestivni trakt.

Šećeri – Ovde spadaju prirodni šećeri iz namirnica (fruktoza, laktoza), dodatni šećeri (beli i žuti šećeri).

Šećerni Alkoholi – Neki proizvođači deklarišu sadržaj šećernih alkohola (laktitol, manitol, maltitol, sorbitol, ksilitol). Ovi šećeri mogu izazvati nadutost, dijareju i probleme u crevima.

Da bi ste stekli predstavu o tome koliko ima šećera u pojedinim namirnicama, pogledajte samo sastav i ako se pojavljuju u prvih par sastojaka, šećer je zastuplje u velikoj meri.

Uticaj Šećera

Uticaj šećera u današnjoj ishrani se može izjednačiti sa opojnim drogama.

Svako društvo je kroz istoriju imalo svoje zavisnosti i beg od realnosti, kao i beg od suočavanja sa problemima.

Generacija naših deda i baba nisu imale neke velike zavisnosti zbog ratova koji su se dešavali, ali već kod naših roditelja možemo da vidimo zavisnost alkoholom, kod generacija bližih našim godinama zavisnost drogama, a danas, nažalost imamo i zavisnost za decu, mlađe od 10 godina, a to su šećeri!

U videu ispod saznajte kako vlakna mogu da budu kontra sila lošim šećerima u našem telu i kako mogu da nam pomognu.

Sveže urme predstavljaju neverovatni delikates za ljude koji žele da se zaslade. One predstavljaju najlepši slatkiš na biljnoj bazi.

Veoma je bitan i unos šećera i tajming unosa.

Nakon treninga, kada su rezerve šećera jako niske, je dobro uzeti prvo nešto slatko, pa tek onda proteinski šejk.

Naša preporuka je hipotonični napitak, CR7 Drive, sa ukusom Akai bobica, koji u sebi sadrži i brze i spore šećere sa dodatkom minerala. Idealan u toku treninga, kao i neposredno nakon.

Zaključak – Dobri i Loši Šećeri

Hajde da sumiramo.

Najbolja zamena za loše šećere su med, javorov sirup, sirup od agave, kokosov šećer i stevija.

Koristiti prirodne, bez dodataka i nemojte preterivati sa konzumacijom ovih zaslađivača.

Takođe, unesite i dovoljno vode vode, jer nekada i dehidracija izaziva potrebu za slatkišima.

Naš mali savet. Ako imate žudnju za nečim slatkim, pojedite voćku umesto slatkiša.

Takođe, unosite dovoljno proteina, jer nedovoljan unos dovodi do potrebe za šećerom.

Koristite namirnice koje sadrže složene ugljene hidrate, kao što su ovas, ječam, proso, integralni pirinač, heljda.

Prema istraživanju koje je Institut za javno zdravlje Srbije realizovao 2017. godine, oko 43% anketiranih učenika jede slatkiše svaki dan, a 23% jede slatkiše više puta u toku dana. Prema podacima iz istog istraživanja, petina dece pije gazirana bezalkoholna pića više puta u toku dana.

Podatak da se svi kolektivno zamislimo.

Vidimo se u utorak na Fit Kampu u Novom Sadu.

Sportski Centar Maruk, kod otvorenih bazena na Sajmu, u 19h.

Slični tekstovi

Leave a Comment

Mi smo tim ličnih trenera koji žele da ti pomogne da postaneš najbolja verzija sebe! 

Napravili smo kompletan paket transformacije u kojoj za 66 dana možeš kompletno promeniti sebe i postići neverovatne rezultate. 

Prijavi se i započni naš izazov 3×22!

Zaprati obavezno!

2020 © Fit na Klik – Sva prava zadržana. Zabranjeno neovlašćeno kopiranje sadržaja. Privatnost podataka